Persepolis
Maržan Satrapi, Vinsent Parono
Francuska/SAD, 2007, 95 min.
——————————————
Nagrada žirija na Filmskom festivalu u Kanu, 2007. god.
Nominacija za Zlatnu palmu, 2007. god.
Nominacija za Oskara za najbolji animirani film, 2008. god.
Nagrada publike na Filmskom festivalu u Roterdamu, 2008. god
Međunarodni filmski festival u Torontu, 2007. god.
Međunarodni filmski festival u Helsinkiju, 2007. god.
Slobodna zona Beograd, 2007. god.
——————————————
Adaptacija priznatog stripa zasnovanog na životu rediteljke Maržan Satrapi, PERSEPOLIS je dirljiva priča o odrastanju devojčice u Iranu tokom islamske revolucije. Kada je Maržan (glasovi: Kjara Mastrojani i Ketrin Danev) imala deset godina, njen svet se preko noći promenio. Devojčice i dečaci morali su da koriste različite ulaze u školu. Morala je da prekrije telo dugom tamnom odorom. Pametna i neustrašiva, uspeva da nadmudri “čuvare društvenih normi” i otkriva pank, grupe ABBA i Iron Maiden. Ipak, nakon bezobzirnog pogubljenja njenog ujaka, dok bombe padaju u okolini Teherana tokom iransko-iračkog rata, svakodnevni strah koji prožima život u Iranu postaje skoro opipljiv. Njeni roditelji donose tešku odluku da pošalju svoju buntovnu ćerku na Zapad. Tamo će morati da se bori ne samo sa izjednačavanjem zemlje iz koje je pobegla sa religioznim fundamentalizmom, već i sa uobičajenim iskušenjima tinejdžera. Vremenom ju je okolina prihvatila, doživela je i ljubavno iskustvo, ali je, nakon završetka srednje škole, obuzima užasna čežnja za domovinom. Iako povratak znači nošenje zara i život u tiranskom društvu, Maržan odlučuje da se vrati u Iran da bi bila blizu svoje porodice. Posle teškog perioda prilagođavanja, upisuje umetničku školu i udaje se, sve vreme se boreći protiv licemerja oko sebe. Ali, u dvadeset četvrtoj godini shvata da, iako je u srži Iranka, ne može da živi u Iranu.
“Svako ko još uvek nije ubeđen da animacija može da bude uzbudljiva i odraslima i deci ostaće bez argumenata kada pogleda Persepolis. Poput četvorotomnog stripa na kojem se zasniva, ovaj autobiografski poduhvat je pristupačan svakome ali je i vrlo kvalitetno umetničko delo.” Lisa Neselson, Varajeti
Ovo nije politički orijentisan film kome je cilj da vam proda poruku. Ovo je prvenstveno i iznad svega film o mojoj ljubavi prema mojoj porodici. Međutim, ako posle odgledanog filma publika sa Zapada počne da gleda na Irance kao sva ostala ljudska bića a ne kao apstraktne pojmove poput “Islamskih fundamentalista”, “terorista” ili “Osovine zla”, onda ću smatrati da sam nešto postigla.” Maržan Satrapi
Mržnja / La Haine
Metju Kasovic
Francuska, 1995, 96 min.
——————————————
Nagrada za najboljeg reditelja na Filmskom festivalu u Kanu, 1995. god.
Nominacija za Zlatnu palmu, 1995. god.
Međunarodni filmski festival u Solunu, 1995. god.
——————————————-
Iako je većini stranaca Pariz slika i prilika lepote i uređenosti, Francuska je imala dugu i nesrećnu istoriju netolerancije prema strancima, i ova snažna drama autora Metju Kasovica baca nezamagljen pogled na rasno različitu grupu mladića zarobljenu u okvire ekonomski i socijalno niže klase. Vins (Vinsent Kasel), Jevrejin, Hubert (Hubert Kaunde), crnac, i Said (Said Tagmaui), Arapin, su mladi ljudi sa nižih stupnjeva francuske socijalne lestvice; oni nemaju posao, imaju nezavidnu perspektivu i ne znaju kako da na pravi način potroše svoje vreme. Svoje dane ispunjavaju gluvareći i lutajući ulicama, ponekad se uključujući u česte sukobe između policije i druge nezadovoljne omladine. Jednog dana izbija ozbiljna ulična pobuna nakon što policija nanosi ozbiljne povrede jednom arapskom studentu; tri prijatelja su uhapšena i ispitivana, i tako saznaju da je jedan policajac izgubio pištolj u sveopštem haosu. Ipak, oni ne znaju da je Vins pronašao taj pištolj, i kada Vins, Hubert, i Said upadnu u tuču sa grupom skinheda, čini se da su ispunjeni svi preduslovi za tragediju. Glumica Džodi Foster je bila toliko impresionirana ovim filmom kada ga je videla na Filmskom festivalu u Kanu 1995. da je izdejstvovala njegovu američku distribuciju preko svoje produkcijske kompanije, Egg Pictures.
“Volim filmove poput Mržnje, reditelja Metju Kasovica, koji vas nateraju da navijate za antijunake. Neverovatno je kako reditelj uspeva da izazove simpatije prema trojici likova koji su na prvi pogled obične propalice. ” Met Grinhalš, Telegraf
Majstori vriska / Gargandi Snilld
Ari Aleksander Ergis Magnuson
Island/Danska/Holandija, 2005, 87 min.
——————————————
Filmski festival u Varšavi 2005. god.
Nordijska panorama Beograd 2006. god.
——————————————
Islandska muzika je postala internacionalni hit sa pojavom Bjork i Sugarcubes. Zadnjih desetak godina je još nekoliko bendova ispratilo taj trend. Sigur Ros, Mum, Bang Gang, Mugison, Minus i Slowbow su neka od najpoznatijih imena, a tu je još mnogo više neizgovorivih naziva bendova za koje ćemo saznati narednih godina.. “Različito je,” to je prva reakcija većine ljudi na slušanje ove raznovrsne i vrlo originalne muzike. “Odakle sve to dolazi?”
Na ivici naseljenog sveta, daleko u severnom Atlantiku, Islanđani su preživljavali duge, mračne vekove pažljivo kujući svoj sarkastični humor, ekscentrične melodije i drevnu poeziju. Stara muzika, nasleđena još iz srednjeg veka, je prva od tajni islandskog jedinstvenog zvuka – zavijanje arktičke oluje i razbijanje talasa o kamene obale su verovatno druga tajna.
Štagod bilo objašnjenje, Islanđani su sagradili muzičku scenu sa zvukom i stavom koji je samo njihov, mešajući drevne tužbalice sa ovovremenom elktronikom, rokom, popom i klasičnim uticajima, stvarajući jedinstven eklektički stil. Ovaj film pokazuje punu snagu eksplozivne islandske muzičke scene sa masivnim 5.1 Dolby zvukom i dinamičnom vizuelno ekstravagancom koji će vas ostaviti bez daha. Pratimo muzičare od njihovih kuća na Islandu pa do turneja po svetu, od Njujorka do Tokija. Proizvodnja filma je trajala dve godine i obuhvata i svedočenja nepomirljive anderground publike Rejkjavika. Jezivi lednici, gole visoravni i tamna divljajuća mora puna duhova čine suštinu sirove energije ove muzike.
Isusov kamp / Jesus Camp
Hajdi Juing, Rejčel Grejdi
SAD, 2006, 85 min.
——————————————
Nominacija za Oskara za najbolji dugometražni dokumentarni film, 2007. god.
Sterling nagrada žirija, AFI/Diskaveri Silver Doks Festival, 2006. god.
Nagrada za izuzetno dostignuće u dokumentarnoj kinematografiji, Filmski festival Tribeka, 2006. god.
Slobodna zona Beograd, 2007. god.
——————————————
Sve veći broj hrišćana evangelista veruje da se u Americi odvija buđenje vere i da hrišćanska omladina mora da preuzme vođstvo verske desnice. Isusov kamp prati Levija, Rejčel, Tori i još nekoliko dece tokom boravka u letnjem kampu “Revnosna deca” pastorke Beki Fišer na Đavoljem jezeru u Severnoj Dakoti, u kome se deca uče kako da postanu odani hrišćanski vojnici u “Božjoj vojsci”. Film prikazuje njihov život u kampu u kom bruse svoj “proročki dar” i uče kako da “vrate Ameriku Hristu”.
Deca su, bez obzira na svoju mladost, pobožni harizmatični hrišćani: Levi, koji namerava da postane pastor, drži propoved u kojoj obznanjuje da je njegova generacija ključna za ostvarenje Isusovog povratka. Na početku filma vidimo Rejčel kako se moli nad kuglom za kuglanje i često deli hrišćanske pamflete ljudima koje sreće. Tori više voli hrišćansku hevi-metal muziku od Britni Spirs.
Tokom boravka u kampu, Fišerova naglašava potrebu da se deca pročiste i obavežu da izgrade hrišćanske vrednosti u Americi. Ona je 2006. godine najavila da će zatvoriti kamp zbog negativnih reakcija na film. Isusov kamp je film koji po prvi put pruža uvid u intenzivni trening kojim se okupljaju “ponovo rođena” hrišćanska deca da bi postala aktivni učesnici u američkoj političkoj budućnosti.
“Bez obzira da li ste religiozni ili ne, da li idete u crkvu ili ne, ako ste iole liberalni ili tolerantni u svojim pogledima na svet, ovaj film je sigurno jedan od onih koji će vas najviše uznemiriti ove godine.” Kenet Turan, Los Anđeles Tajms
“Ljudi prikazani u ovom filmu – beli građani, pripadnici srednje klase – deo su ogromnog i moćnog glasačkog bloka, sve jačeg glasa u američkoj kulturi i politici. Zajedno sa svojom decom, pripremaju se ne samo za povratak Isusa već i za ‘vraćanje Amerike Hristu’. Šta sve to znači Amerikancima koji sebe smatraju sekularnim humanistima? Ili onima koji veruju u boga ali smatraju da naša demokratija zavisi od jasne odvojenosti crkve i države? Koliko je značajno to što se čitavoj generaciji dece uliva evangelistički pogled na svet – i kako će to uticati na zemlju kada ova deca postanu punoletna?” Hajdi Juing, Rejčel Grejdi
Nova Alternativa 